Return to Video

Sean Carroll: Daleko vrijeme i naznaka multisvemira

  • 0:00 - 0:02
    Svemir
  • 0:02 - 0:04
    je jako velik.
  • 0:04 - 0:07
    Živimo u galaksiji Mliječni put.
  • 0:07 - 0:10
    U njoj ima oko sto milijardi zvijezda.
  • 0:10 - 0:12
    Ako uzmete kameru
  • 0:12 - 0:14
    i uperite je u nasumični komad neba,
  • 0:14 - 0:16
    i ostavite zatvarač otvorenim,
  • 0:16 - 0:19
    i ako vam je kamera spojena na teleskop Hubble,
  • 0:19 - 0:21
    vidjet će ovakvo nešto.
  • 0:21 - 0:24
    Svaka mrlja je galaksija
  • 0:24 - 0:26
    veličine Mliječnog puta --
  • 0:26 - 0:29
    u svakoj oko sto milijardi zvijezda.
  • 0:29 - 0:32
    Postoji oko sto milijardi galaksija
  • 0:32 - 0:34
    u vidljivom svemiru.
  • 0:34 - 0:36
    Sto milijardi je jedini broj.
  • 0:36 - 0:39
    Starost Svemira, od sad do Velikog Praska,
  • 0:39 - 0:41
    je sto milijardi u psećim godinama.
  • 0:41 - 0:43
    (Smijeh)
  • 0:43 - 0:46
    Što vam govori nešto o našem značaju u svemiru.
  • 0:46 - 0:48
    Ovoj slici se divimo.
  • 0:48 - 0:50
    Jako je lijepa.
  • 0:50 - 0:53
    Pitao sam se, kakav evolucijski pritisak
  • 0:53 - 0:56
    je natjerao naše pretke u Veldt ravnicama da evoluiraju
  • 0:56 - 0:58
    da im se sviđaju slike galaksija
  • 0:58 - 1:00
    dok ih nisu imali.
  • 1:00 - 1:02
    Ali ih želimo razumjeti.
  • 1:02 - 1:06
    Kao kozmolog se pitam, zašto je svemir ovakav?
  • 1:06 - 1:09
    Veliki trag je da se svemir mijenja s vremenom.
  • 1:09 - 1:12
    Ako gledate jednu galaksiju, i mjerite joj brzinu,
  • 1:12 - 1:14
    ona se kreće od vas.
  • 1:14 - 1:16
    Ako gledate još dalju galaksiju
  • 1:16 - 1:18
    ona se kreće još brže.
  • 1:18 - 1:20
    Zato kažemo da se svemir širi.
  • 1:20 - 1:22
    To znači da su u prošlosti
  • 1:22 - 1:24
    stvari bile međusobno bliže.
  • 1:24 - 1:26
    U prošlosti je svemir bio gušći,
  • 1:26 - 1:28
    i topliji.
  • 1:28 - 1:30
    Ako nešto stisneš, temperatura raste.
  • 1:30 - 1:32
    To ima smisla.
  • 1:32 - 1:34
    Ono što nema smisla
  • 1:34 - 1:37
    je da je svemir, jako rano, blizu Velikog Praska,
  • 1:37 - 1:39
    bio jako gladak.
  • 1:39 - 1:41
    To nije iznenađujuće.
  • 1:41 - 1:43
    Zrak u ovoj sobi je jako gladak.
  • 1:43 - 1:46
    Kažete, "Možda su se stvari izgladile."
  • 1:46 - 1:49
    Ali uvjeti blizu Velikog Praska su puno drugačiji
  • 1:49 - 1:51
    nego uvjeti zraka u ovoj sobi.
  • 1:51 - 1:53
    Stvari su bile puno gušće.
  • 1:53 - 1:55
    Gravitacijska privlačnost
  • 1:55 - 1:57
    je bila jaka blizu Velikog Praska.
  • 1:57 - 1:59
    Morate znati
  • 1:59 - 2:01
    da imamo svemir sa sto milijardi galaksija,
  • 2:01 - 2:03
    svaka sa sto milijardi zvijeda.
  • 2:03 - 2:06
    U rana vremena, tih sto milijardi galaksija
  • 2:06 - 2:09
    je bilo stješnjeno
  • 2:09 - 2:11
    u ovoliki prostor.
  • 2:11 - 2:13
    Zamislite to stješnjavanje
  • 2:13 - 2:15
    bez ikakvih nesavršenosti,
  • 2:15 - 2:17
    bez ikakvih točkica
  • 2:17 - 2:19
    s više atoma nego drugdje.
  • 2:19 - 2:22
    Jer da je bilo, sve bi se urušilo zbog gravitacije
  • 2:22 - 2:24
    u veliku crnu rupu.
  • 2:24 - 2:27
    Držanje svemira vrlo glatkim tako rano
  • 2:27 - 2:29
    nije lako, to je osjetljiv raspored.
  • 2:29 - 2:31
    To je indicija
  • 2:31 - 2:33
    da rani svemir nije odabran slučajno.
  • 2:33 - 2:35
    Nešto ga je takvim napravilo.
  • 2:35 - 2:37
    Željeli bi znati što.
  • 2:37 - 2:40
    Dio shvaćanja ovoga nam je dao Ludwig Boltzmann,
  • 2:40 - 2:43
    Austrijski fizičar 19. stoljeća.
  • 2:43 - 2:46
    Boltzmanov doprinos je bio shvaćanje entropije.
  • 2:46 - 2:48
    Čuli ste za entropiju.
  • 2:48 - 2:51
    To je slučajnost, nered, kaotičnost sistema.
  • 2:51 - 2:53
    Boltzmann nam je dao formulu --
  • 2:53 - 2:55
    ugraviranu na njegov nadgrobni kamen --
  • 2:55 - 2:57
    koja kvantificira entropiju.
  • 2:57 - 2:59
    I ona kaže
  • 2:59 - 3:01
    da je entropija suma načina na koji
  • 3:01 - 3:04
    možemo preurediti sustav da se to ne primjeti,
  • 3:04 - 3:06
    da makroskopski izgleda jednako.
  • 3:06 - 3:08
    Imamo zrak u ovoj sobi,
  • 3:08 - 3:11
    ne primjećujete zasebne atome.
  • 3:11 - 3:13
    Kod konfiguracije niske entropije
  • 3:13 - 3:15
    imamo tek nekoliko razmještaja koji izgledaju jednako.
  • 3:15 - 3:17
    Kod visoke entropije
  • 3:17 - 3:19
    imamo puno razmještaja koji izgledaju jednako.
  • 3:19 - 3:21
    Ovo je presudno važan uvid,
  • 3:21 - 3:23
    jer nam objašnjava
  • 3:23 - 3:25
    drugi zakon termodinamike --
  • 3:25 - 3:28
    zakon koji kaže da se entropija povećava u svemiru,
  • 3:28 - 3:30
    ili u izoliranom dijelu svemira.
  • 3:30 - 3:32
    Entropija se povećava
  • 3:32 - 3:35
    jer ima puno više načina
  • 3:35 - 3:37
    da budeš visoke nego niske entropije.
  • 3:37 - 3:39
    Ovo je divan uvid,
  • 3:39 - 3:41
    ali nešto izostavlja.
  • 3:41 - 3:43
    Ovo mišljenje da se entropija povećava,
  • 3:43 - 3:46
    stoji iza vremenskog pravca,
  • 3:46 - 3:48
    razlike između prošlosti i budućnosti.
  • 3:48 - 3:50
    Svaka promjena koja postoji
  • 3:50 - 3:52
    između prošlosti i budućnosti
  • 3:52 - 3:54
    jest uslijed povećanja entropije --
  • 3:54 - 3:57
    činjenica da se možemo sjetiti prošlosti, a ne budućnosti.
  • 3:57 - 4:00
    Činjenica da ste rođeni, pa živite, i onda umrete,
  • 4:00 - 4:02
    uvijek u tom slijedu,
  • 4:02 - 4:04
    jest zbog povećavajuće entropije.
  • 4:04 - 4:06
    Boltzmann je objasnio da ako počnete s malom entropijom,
  • 4:06 - 4:08
    prirodno je da se povećava,
  • 4:08 - 4:11
    jer postoji više načina da bude visoka entropija.
  • 4:11 - 4:13
    Ono što nije objasnio
  • 4:13 - 4:16
    jest zašto je entropija na početku bila niska.
  • 4:16 - 4:18
    Ta činjenica
  • 4:18 - 4:20
    ogledava činjenicu
  • 4:20 - 4:22
    da je rani svemir bio gladak.
  • 4:22 - 4:24
    Želimo to razumjeti.
  • 4:24 - 4:26
    To je posao kozmologa.
  • 4:26 - 4:28
    Tom problemu
  • 4:28 - 4:30
    nismo davali dosta pažnje.
  • 4:30 - 4:32
    To nije stvar koju bi prvu rekao
  • 4:32 - 4:34
    da ste pitali kozmologa
  • 4:34 - 4:36
    "Koje probleme pokušavate rješiti?"
  • 4:36 - 4:38
    Jedan od ljudi koji su to razumjeli
  • 4:38 - 4:40
    bio je Richard Feynman.
  • 4:40 - 4:42
    Prije 50 godina, dao je niz predavanja.
  • 4:42 - 4:44
    Popularna predavanja
  • 4:44 - 4:46
    koja su postala "Osobitosti fizikalnih zakona."
  • 4:46 - 4:48
    Davao je predavanja studentima Caltecha
  • 4:48 - 4:50
    koja su postala "Feynmanova predavanja o fizici."
  • 4:50 - 4:52
    Davao je predavanja diplomcima
  • 4:52 - 4:54
    koja su postala "Feynmanova predavanja o gravitaciji."
  • 4:54 - 4:57
    I u svakom predavanju
  • 4:57 - 4:59
    naglašavao je zagonetku:
  • 4:59 - 5:02
    Zašto je rani svemir imao malu entropiju?
  • 5:02 - 5:04
    Pa kaže -- neću imitirati naglasak --
  • 5:04 - 5:07
    kaže, "Iz nekog razloga je svemir,
  • 5:07 - 5:10
    imao malu entropiju za istu količinu energije,
  • 5:10 - 5:12
    i entropija se povećavala.
  • 5:12 - 5:15
    Pravac vremena se ne može shvatiti
  • 5:15 - 5:18
    dok se misterij početaka povijesti svemira
  • 5:18 - 5:20
    ne svede s nagađanja
  • 5:20 - 5:22
    na razumjevanje."
  • 5:22 - 5:24
    To je naš posao.
  • 5:24 - 5:26
    To je bilo prije 50 godina, mislite
  • 5:26 - 5:28
    "sigurno smo to već shvatili."
  • 5:28 - 5:30
    Još nismo shvatili.
  • 5:30 - 5:32
    Razlog zašto se problem
  • 5:32 - 5:34
    još pogoršao
  • 5:34 - 5:36
    je zato što smo 1998.
  • 5:36 - 5:39
    naučili nešto presudno o svemiru.
  • 5:39 - 5:41
    Naučili smo da se ubrzava.
  • 5:41 - 5:43
    Ne samo to.
  • 5:43 - 5:45
    Galaksije se odmiču.
  • 5:45 - 5:47
    Nakon milijardu godina opet pogledaš,
  • 5:47 - 5:50
    odmiču se još brže.
  • 5:50 - 5:53
    Galaksije se odmiču sve brže i brže.
  • 5:53 - 5:55
    Kažemo da se svemir ubrzava.
  • 5:55 - 5:57
    Za razliku od male entropije ranog svemira,
  • 5:57 - 5:59
    makar ne znamo odgovor na to,
  • 5:59 - 6:01
    imamo dobru teoriju koja to objašnjava,
  • 6:01 - 6:03
    ako je točna
  • 6:03 - 6:05
    a to je teorija tamne energije.
  • 6:05 - 6:08
    Kaže da prazan prostor ima energiju.
  • 6:08 - 6:11
    U svakom kubičnom centimetru,
  • 6:11 - 6:13
    bilo ili ne bilo stvari,
  • 6:13 - 6:15
    čestica, materije, zračenja, svejedno,
  • 6:15 - 6:18
    ima energije, u samom prostoru.
  • 6:18 - 6:20
    Ova energija, po Einsteinu,
  • 6:20 - 6:23
    vrši guranje na svemir.
  • 6:23 - 6:25
    To je neprekidan impuls
  • 6:25 - 6:27
    koji gura galaksije jednu od druge.
  • 6:27 - 6:30
    Tamna energija se, za razliku od materije ili zračenja,
  • 6:30 - 6:33
    ne razrjeđuje kako se svemir širi.
  • 6:33 - 6:35
    Količina energije u svakom kubičnom centimetru
  • 6:35 - 6:37
    ostaje ista,
  • 6:37 - 6:39
    kako se svemir povećava.
  • 6:39 - 6:42
    Ovo ima presudne implikacije
  • 6:42 - 6:45
    na to što će svemir napraviti u budućnosti.
  • 6:45 - 6:47
    Kao prvo, svemir će se širiti zauvijek.
  • 6:47 - 6:49
    Kad sam bio vaših godina,
  • 6:49 - 6:51
    nismo znali što će svemir napraviti.
  • 6:51 - 6:54
    Neki su mislili da će se svemir u budućnosti sažeti.
  • 6:54 - 6:56
    Einsteinu se sviđala ova ideja.
  • 6:56 - 6:59
    Ali ako imamo tamnu energiju, i ona ne odlazi,
  • 6:59 - 7:02
    svemir će se širiti sve više.
  • 7:02 - 7:04
    Prošlih 14 milijardi godina,
  • 7:04 - 7:06
    100 milijardi psećih godina,
  • 7:06 - 7:09
    i bezbroj godina u budućnost.
  • 7:09 - 7:12
    U međuvremenu, nama,
  • 7:12 - 7:14
    svemir izgleda konačno.
  • 7:14 - 7:16
    Konačan ili beskonačan,
  • 7:16 - 7:18
    pošto se ubrzava,
  • 7:18 - 7:20
    djelove ne možemo vidjeti
  • 7:20 - 7:22
    i nećemo nikad vidjeti.
  • 7:22 - 7:24
    Imamo pristup dijelu svemira,
  • 7:24 - 7:26
    zaokruženog horizontom.
  • 7:26 - 7:28
    Dakle iako vrijeme ide zauvijek,
  • 7:28 - 7:30
    svemir nam je ograničen.
  • 7:30 - 7:33
    Na kraju, prazan svemir ima temperaturu.
  • 7:33 - 7:35
    U 1970-ima, Stephen Hawking je rekao
  • 7:35 - 7:37
    kako crna rupa
  • 7:37 - 7:39
    emitira zračenje,
  • 7:39 - 7:41
    kad uzmete u obzir kvantnu mehaniku.
  • 7:41 - 7:44
    Zakrivljenost vrijeme-prostor oko crne rupe
  • 7:44 - 7:47
    oživljava kvantnomehaničku fluktuaciju,
  • 7:47 - 7:49
    i crna rupa zrači.
  • 7:49 - 7:52
    Sličan račun Hawkinga i Gary Gibbonsa je pokazao
  • 7:52 - 7:55
    da ako imamo tamnu energiju u praznom prostoru,
  • 7:55 - 7:58
    onda cijeli svemir zrači.
  • 7:58 - 8:00
    Energija praznog prostora
  • 8:00 - 8:02
    oživljava kvantne fluktuacije.
  • 8:02 - 8:04
    Dakle iako će svemir trajati vječno,
  • 8:04 - 8:07
    obična materija i zračenje će se razrijediti,
  • 8:07 - 8:09
    uvijek će biti nešto zračenja,
  • 8:09 - 8:11
    nešto termičkih fluktuacija,
  • 8:11 - 8:13
    čak i u praznom prostoru.
  • 8:13 - 8:15
    To znači
  • 8:15 - 8:17
    da je svemir kao kutija plina
  • 8:17 - 8:19
    koja traje zauvijek.
  • 8:19 - 8:21
    Koje su implikacije toga?
  • 8:21 - 8:24
    Te implikacije je proučavao Boltzmann još u 19. stoljeću.
  • 8:24 - 8:27
    Rekao je da se entropija povećava
  • 8:27 - 8:29
    jer ima puno više načina
  • 8:29 - 8:32
    za svemir da bude više, nego niže entropije.
  • 8:32 - 8:35
    To je vjerojatnosna izjava.
  • 8:35 - 8:37
    Vjerojatno će se povećati,
  • 8:37 - 8:39
    i vjerojatnost je golema.
  • 8:39 - 8:41
    Ne treba se brinuti da će se
  • 8:41 - 8:45
    zrak u ovoj sobi skupiti na jednu stranu sobe i ugušiti nas.
  • 8:45 - 8:47
    To je vrlo nevjerojatno.
  • 8:47 - 8:49
    Osim ako
  • 8:49 - 8:51
    nas drže ovdje zauvijek,
  • 8:51 - 8:53
    to bi se dogodilo.
  • 8:53 - 8:55
    Sve što je moguće,
  • 8:55 - 8:58
    svaka postava koju je moguće postići molekulama u sobi,
  • 8:58 - 9:00
    će se jednom postići.
  • 9:00 - 9:03
    Boltzmann kaže, možeš početi sa svemirom
  • 9:03 - 9:05
    koji je u termičkoj ravnoteži.
  • 9:05 - 9:08
    On nije znao o Velikom Prasku. Nije znao o širenju svemira.
  • 9:08 - 9:11
    Mislio je da je prostor i vrijeme objasnio Isaac Newton --
  • 9:11 - 9:13
    da su apsolutni; zaglavljeni zauvijek.
  • 9:13 - 9:15
    Njegova ideja o prirodnom svemiru
  • 9:15 - 9:18
    kaže da su molekule zraka raspoređene jednoliko --
  • 9:18 - 9:20
    molekule svega.
  • 9:20 - 9:23
    Ali Boltzmann zna da ako dovoljno čekaš,
  • 9:23 - 9:26
    slučajne fluktuacije molekula
  • 9:26 - 9:28
    će ih ponekad dovesti
  • 9:28 - 9:30
    u konfiguraciju niske entropije.
  • 9:30 - 9:32
    Tada će se, prirodno,
  • 9:32 - 9:34
    natrag proširiti.
  • 9:34 - 9:36
    Ne treba se entropija uvijek povećavati --
  • 9:36 - 9:39
    ponekad će fluktuirati u nižu entropiju,
  • 9:39 - 9:41
    organiziraniju situaciju.
  • 9:41 - 9:43
    Ako je to istina,
  • 9:43 - 9:45
    Boltzmann nadalje nalazi
  • 9:45 - 9:47
    dvije moderne ideje --
  • 9:47 - 9:50
    multisvemir i antropički princip.
  • 9:50 - 9:52
    Kaže, problem s termičkom ravnotežom
  • 9:52 - 9:54
    jest da ne omogućuje život.
  • 9:54 - 9:57
    Život ovisi o pravcu vremena.
  • 9:57 - 9:59
    Ne bi mogli procesirati informacije,
  • 9:59 - 10:01
    metabolirati, hodati i pričati,
  • 10:01 - 10:03
    da živimo u termičkoj ravnoteži.
  • 10:03 - 10:05
    Zamislite velik svemir,
  • 10:05 - 10:07
    beskonačno velik
  • 10:07 - 10:09
    sa česticama koje se sudaraju,
  • 10:09 - 10:12
    ponekad će biti malo fluktuacija u stanju niske entropije,
  • 10:12 - 10:14
    i onda se opet smire.
  • 10:14 - 10:16
    Ali bit će i velikih fluktuacija.
  • 10:16 - 10:18
    Ponekad će nastati planet
  • 10:18 - 10:20
    ili zvijezda ili galaksija
  • 10:20 - 10:22
    ili sto milijardi galaksija.
  • 10:22 - 10:24
    Boltzmann kaže,
  • 10:24 - 10:27
    živimo u dijelu multisvemira,
  • 10:27 - 10:30
    u dijelu tog beskonačno velikog seta čestica,
  • 10:30 - 10:32
    gdje je život moguć.
  • 10:32 - 10:34
    To je predio gdje je entropija niska.
  • 10:34 - 10:37
    Možda je naš svemir događaj
  • 10:37 - 10:39
    koji se desi s vremena na vrijeme.
  • 10:39 - 10:41
    Za zadaću
  • 10:41 - 10:43
    malo razmislite o tome.
  • 10:43 - 10:45
    Carl Sagan je rekao
  • 10:45 - 10:47
    "kako bi napravili pitu od jabuke,
  • 10:47 - 10:50
    prvo morate napraviti svemir."
  • 10:50 - 10:52
    Ali nije bio u pravu.
  • 10:52 - 10:55
    Po Boltzmannu, ako želite napraviti pitu od jabuke,
  • 10:55 - 10:58
    samo čekajte nasumično gibanje atoma
  • 10:58 - 11:00
    da složi pitu od jabuke.
  • 11:00 - 11:02
    To će se dogoditi češće
  • 11:02 - 11:04
    nego da nasumično gibanje atoma
  • 11:04 - 11:06
    napravi voćnjak od jabuka
  • 11:06 - 11:08
    i šećer i pećnicu,
  • 11:08 - 11:10
    i onda vam napravi pitu od jabuke.
  • 11:10 - 11:13
    Taj scenarij predviđa
  • 11:13 - 11:15
    da su fluktuacije
  • 11:15 - 11:18
    koje nas stvaraju minimalne.
  • 11:18 - 11:21
    Ako zamislite da ova soba postoji
  • 11:21 - 11:23
    i stvarna je, i mi smo tu,
  • 11:23 - 11:25
    i imamo, ne samo sjećanje,
  • 11:25 - 11:27
    nego utisak da vani ima nečega
  • 11:27 - 11:31
    kao Caltech i Sjedinjene države i Mliječni put,
  • 11:31 - 11:34
    puno je lakše da ti utisci nasumično fluktuiraju u naš mozak
  • 11:34 - 11:36
    nego da nasumično fluktuiraju
  • 11:36 - 11:39
    u Caltech, Sjedinjene države i galaksiju.
  • 11:39 - 11:41
    Dobra je vijest
  • 11:41 - 11:44
    da ovaj scenarij ne radi, nije točan.
  • 11:44 - 11:47
    On predviđa da smo minimalna fluktuacija.
  • 11:47 - 11:49
    I ako dobimo galaksiju,
  • 11:49 - 11:51
    ne bi dobili sto milijardi drugih galaksija.
  • 11:51 - 11:53
    Feynman je to razumio.
  • 11:53 - 11:57
    On kaže, "Od hipoteze da je svijet fluktuacija,
  • 11:57 - 11:59
    svi predviđaju da ako pogledamo
  • 11:59 - 12:01
    dio svijeta koji prije nismo vidjeli,
  • 12:01 - 12:03
    bit će zbrkan i neće biti poput dijela koji smo sada pogledali --
  • 12:03 - 12:05
    visoka entropija.
  • 12:05 - 12:07
    Da je red tu uslijed fluktuacije,
  • 12:07 - 12:09
    ne bi očekivali red nigdje drugdje.
  • 12:09 - 12:13
    Tako zaključujemo da svemir nije fluktuacija."
  • 12:13 - 12:16
    To je dobro. Ali koji je onda odgovor?
  • 12:16 - 12:18
    Ako svemir nije fluktuacija,
  • 12:18 - 12:21
    zašto je rani svemir imao nisku entropiju?
  • 12:21 - 12:24
    Volio bih vam odgovoriti, ali ponestaje mi vremena.
  • 12:24 - 12:26
    (Smijeh)
  • 12:26 - 12:28
    Ovo je svemir o kojem vam govorimo,
  • 12:28 - 12:30
    nasuprot svemira koji jest.
  • 12:30 - 12:32
    Pokazao sam ovu sliku.
  • 12:32 - 12:34
    Svemir se širi posljednjih 10 milijardi godina.
  • 12:34 - 12:36
    Hladi se.
  • 12:36 - 12:38
    Ali sad znamo puno više
  • 12:38 - 12:40
    o budućnosti svemira.
  • 12:40 - 12:42
    Ako tamna energija ostane,
  • 12:42 - 12:45
    zvijezde oko nas će iskoristiti svoje gorivo, ugasiti će se.
  • 12:45 - 12:47
    Past će u crne rupe.
  • 12:47 - 12:49
    Živjet ćemo u svemiru
  • 12:49 - 12:51
    s ničim osim crnih rupa.
  • 12:51 - 12:55
    Takav svemir će trajati 10 do 100 godina --
  • 12:55 - 12:57
    puno duže nego je dosada živio.
  • 12:57 - 12:59
    Budućnost je puno duža od prošlosti.
  • 12:59 - 13:01
    Ni crne rupe ne traju zauvijek.
  • 13:01 - 13:03
    Isparit će,
  • 13:03 - 13:05
    i ostat će nam samo prazan svemir.
  • 13:05 - 13:09
    Taj prazan prostor traje zauvijek.
  • 13:09 - 13:12
    Ali prazan svemir zrači,
  • 13:12 - 13:14
    ima termičke fluktuacije,
  • 13:14 - 13:16
    i vrti se
  • 13:16 - 13:18
    u svim mogućim kombinacijama
  • 13:18 - 13:21
    koje su moguće u praznom svemiru.
  • 13:21 - 13:23
    Iako svemir traje vječno,
  • 13:23 - 13:25
    postoji konačan broj stvari
  • 13:25 - 13:27
    koje se mogu dogoditi u njemu.
  • 13:27 - 13:29
    Sve se dogode u vremenu
  • 13:29 - 13:32
    od 10 na 10 na 120 godina.
  • 13:32 - 13:34
    Evo pitanja.
  • 13:34 - 13:37
    Prvo: ako svemir toliko traje,
  • 13:37 - 13:39
    zašto se rađamo
  • 13:39 - 13:42
    u prvih 14 milijardi godina,
  • 13:42 - 13:45
    u toplom rumenilu nakon Velikog Praska?
  • 13:45 - 13:47
    Zašto nismo u praznom svemiru?
  • 13:47 - 13:49
    Reći ćete, "Tamo ništa ne živi,"
  • 13:49 - 13:51
    to nije točno.
  • 13:51 - 13:53
    Mogli bi biti nasumična fluktuacija iz ničega.
  • 13:53 - 13:55
    Zašto nismo?
  • 13:55 - 13:58
    Više zadaće za vas.
  • 13:58 - 14:00
    Ja ne znam odgovor.
  • 14:00 - 14:02
    Ovo je moj najdraži scenarij.
  • 14:02 - 14:05
    Ili je tako, bez objašnjenja.
  • 14:05 - 14:07
    To je činjenica o svemiru
  • 14:07 - 14:10
    koju trebate naučiti.
  • 14:11 - 14:13
    Ili Veliki Prasak
  • 14:13 - 14:15
    nije početak svemira.
  • 14:15 - 14:18
    Nerazbijeno jaje ima malu entropiju,
  • 14:18 - 14:20
    ali kad otvorimo frižider
  • 14:20 - 14:22
    ne kažemo, "Kako iznenađujuće
  • 14:22 - 14:24
    konfiguracija niske entropije u mom frižideru."
  • 14:24 - 14:27
    To je zato što jaje nije zatvoreni sustav;
  • 14:27 - 14:29
    ono dolazi od kokoši.
  • 14:29 - 14:33
    Možda svemir dolazi iz svemirske kokoši.
  • 14:33 - 14:35
    Možda nešto prirodno
  • 14:35 - 14:38
    kroz rast zakona fizike,
  • 14:38 - 14:40
    rađa svemir kao naš
  • 14:40 - 14:42
    u konfiguracijama niske entropije.
  • 14:42 - 14:44
    Ako je to istina, desilo se više puta;
  • 14:44 - 14:47
    i mi smo dio većeg multisvemira.
  • 14:47 - 14:49
    To mi je najdraži scenarij.
  • 14:49 - 14:52
    Tražili su me da završim s odvažnom špekulacijom.
  • 14:52 - 14:54
    Ona je
  • 14:54 - 14:57
    da će me povijest opravdati.
  • 14:57 - 14:59
    Za 50 godina
  • 14:59 - 15:02
    sve moje lude ideje će prihvatiti
  • 15:02 - 15:05
    znanstvene zajednice.
  • 15:05 - 15:07
    Svi ćemo vjerovati da je svemir
  • 15:07 - 15:10
    dio većeg multisvemira.
  • 15:10 - 15:13
    Razumjet ćemo što se desilo kod Velikog Praska
  • 15:13 - 15:15
    teorijom
  • 15:15 - 15:17
    koju ćemo moći ispitati.
  • 15:17 - 15:19
    To je predviđanje.
  • 15:19 - 15:21
    Kao ljudska rasa smo razmišljali
  • 15:21 - 15:23
    kakav je svemir,
  • 15:23 - 15:26
    i zašto je ispao ovakav, puno godina.
  • 15:26 - 15:29
    Uzbudljivo je misliti da bi mogli naći odgovor.
  • 15:29 - 15:31
    Hvala.
  • 15:31 - 15:33
    (Pljesak)
Title:
Sean Carroll: Daleko vrijeme i naznaka multisvemira
Speaker:
Sean Carroll
Description:

Na TEDxCaltech, kozmolog Sean Carroll napada -- u zanimljivoj priči o prirodi vremena i svemira -- naoko jednostavno pitanje: Zašto postoji vrijeme? Mogući odgovori ukazuju na iznenađujuću prirodu svemira, i naše uloge u njemu.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
15:34
Janko Mihelić added a translation

Croatian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.