Return to Video

Davno vreme i nagoveštaj multiverzuma

  • 0:00 - 0:02
    Svemir
  • 0:02 - 0:04
    je zaista ogroman.
  • 0:04 - 0:07
    Živimo u galaksiji Mlečni Put
  • 0:07 - 0:10
    u kojoj ima oko sto milijardi zvezda.
  • 0:10 - 0:12
    I ako uzmete kameru
  • 0:12 - 0:14
    i uperite je bilo gde ka nebu,
  • 0:14 - 0:16
    i skinete poklopac,
  • 0:16 - 0:19
    ako vam je kamera priključena na svemirski telskop Habl,
  • 0:19 - 0:21
    videće nešto ovako.
  • 0:21 - 0:24
    Svaka od tih malih mrlja
  • 0:24 - 0:26
    je galaksija veličine slične našem Mlečnom putu -
  • 0:26 - 0:29
    sto milijardi zvezda u svakoj od tih mrlja.
  • 0:29 - 0:32
    Ima oko sto milijardi galaksija
  • 0:32 - 0:34
    u vidljivom svemiru.
  • 0:34 - 0:36
    Sto milijardi je jedini broj koji treba da znate.
  • 0:36 - 0:39
    Starost svemira, između Velikog praska i sadašnosti,
  • 0:39 - 0:41
    je sto milijardi u psećim godinama.
  • 0:41 - 0:43
    (smeh)
  • 0:43 - 0:46
    Što vam govori nešto o našem mestu u svemiru.
  • 0:46 - 0:48
    Jedino što možete sa ovom slikom jeste da joj se divite.
  • 0:48 - 0:50
    Neverovatno je lepa.
  • 0:50 - 0:53
    Često sam se pitao kakav je to pritisak evolucije
  • 0:53 - 0:56
    terao naše pretke u Africi da se prilagođavaju i evoluiraju
  • 0:56 - 0:58
    da bi uživali u slikama galaksije
  • 0:58 - 1:00
    kada ih nisu imali.
  • 1:00 - 1:02
    Ali i mi bismo voleli da razumemo to.
  • 1:02 - 1:06
    Kao kosmolog, želim da se pitam, zašto je svemir ovakav?
  • 1:06 - 1:09
    Veliki trag koji imamo jeste da se svemir vremenom menja.
  • 1:09 - 1:12
    Ako pogledate jednu od ovih galaksija i izmerite njenu brzinu,
  • 1:12 - 1:14
    ona će se udaljavati od vas.
  • 1:14 - 1:16
    A ako pogledate još udaljeniju galaksiju,
  • 1:16 - 1:18
    ona će se udaljavati još brže.
  • 1:18 - 1:20
    Zato kažemo da se svemir širi.
  • 1:20 - 1:22
    To, naravno, znači da su u prošlosti
  • 1:22 - 1:24
    stvari bile skupljenije.
  • 1:24 - 1:26
    U prošlosti, svemir je bio gušći
  • 1:26 - 1:28
    i takođe, topliji.
  • 1:28 - 1:30
    Ako sabijete stvari zajedno, temperatura raste.
  • 1:30 - 1:32
    To nam je nekako logično.
  • 1:32 - 1:34
    Ono što nije tako logično
  • 1:34 - 1:37
    jeste da je svemir, u rano doba, blizu Velikog praska
  • 1:37 - 1:39
    takođe bio vrlo vrlo gladak.
  • 1:39 - 1:41
    To vas možda ne iznenađuje.
  • 1:41 - 1:43
    Vazduh u ovoj sobi je vrlo gladak.
  • 1:43 - 1:46
    Mislite, "Pa možda su se stvari same izgladile".
  • 1:46 - 1:49
    Ali stanja blizu Velikog praska su vrlo različita
  • 1:49 - 1:51
    od stanja vazduha u ovoj sobi.
  • 1:51 - 1:53
    Tačnije, stvari su bile mnogo gušće.
  • 1:53 - 1:55
    Gravitacione sile
  • 1:55 - 1:57
    su bile mnogo jače blizu Velikog praska.
  • 1:57 - 1:59
    Morate da shvatite
  • 1:59 - 2:01
    da svemir ima sto milijardi galaksija,
  • 2:01 - 2:03
    svaka sa po sto milijardi zvezda.
  • 2:03 - 2:06
    U rano doba, tih sto milijardi galaksija
  • 2:06 - 2:09
    je bilo sabijeno u prostor ove veličine --
  • 2:09 - 2:11
    bukvalno, u rano doba.
  • 2:11 - 2:13
    I zamislite to sabijanje
  • 2:13 - 2:15
    savršeno izvedeno,
  • 2:15 - 2:17
    bez nekih malih tačaka
  • 2:17 - 2:19
    gde ima par atoma više nego negde drugde.
  • 2:19 - 2:22
    Da je bilo tako, urušili bi se pod gravitacionim silama
  • 2:22 - 2:24
    u ogromnu crnu rupu.
  • 2:24 - 2:27
    Održati svemir vrlo glatkim u rano doba
  • 2:27 - 2:29
    je bio vrlo delikatan zadatak.
  • 2:29 - 2:31
    To je trag
  • 2:31 - 2:33
    da rani svemir nje bio nasumično odabran.
  • 2:33 - 2:35
    Nešto ga je učinilo takvim.
  • 2:35 - 2:37
    Želeli bismo da znamo šta.
  • 2:37 - 2:40
    Ludvig Boltcman, austrijski fizičar iz 19. veka,
  • 2:40 - 2:43
    nam je dao delimično rešenje.
  • 2:43 - 2:46
    Boltcmanov doprinos je u tome što nam je pomogao da razumemo entropiju.
  • 2:46 - 2:48
    Čuli ste za entropiju.
  • 2:48 - 2:51
    To je nasumičnost, nered, haotičnost nekih sistema.
  • 2:51 - 2:53
    Boltzman nam je dao formulu,
  • 2:53 - 2:55
    koja je ugravirana na njegovom nadgrobnom spomeniku,
  • 2:55 - 2:57
    koja zaista objašnjava entropiju.
  • 2:57 - 2:59
    I u osnovi nam kaže
  • 2:59 - 3:01
    da je entropija broj načina
  • 3:01 - 3:04
    na koji možemo da preuredimo delove sistema, tako da ne primetite,
  • 3:04 - 3:06
    tako da on makroskopski izgleda isto.
  • 3:06 - 3:08
    Na primer, vazduh u ovoj sobi,
  • 3:08 - 3:11
    ne primetite njegov svaki pojedinačni atom.
  • 3:11 - 3:13
    Sklop sa niskom entropijom
  • 3:13 - 3:15
    je onaj gde postoji samo par takvih uređenja.
  • 3:15 - 3:17
    Sklop sa visokom entropijom
  • 3:17 - 3:19
    je onaj gde postoji veliki broj takvih uređenja.
  • 3:19 - 3:21
    To je uvid od ključne važnosti,
  • 3:21 - 3:23
    jer nam pomaže da objasnimo
  • 3:23 - 3:25
    drugi zakon termodinamike -
  • 3:25 - 3:28
    zakon po kome se entropija povećava u svemiru,
  • 3:28 - 3:30
    ili u izolovanom delu svemira.
  • 3:30 - 3:32
    Entropija se povećava jer
  • 3:32 - 3:35
    jednostavno ima mnogo više načina
  • 3:35 - 3:37
    da se postigne visoka nego niska entropija.
  • 3:37 - 3:39
    To je divan uvid,
  • 3:39 - 3:41
    ali nešto izostavlja.
  • 3:41 - 3:43
    Usput, uvid da se entropija povećava
  • 3:43 - 3:46
    objašnjava ono što nazivamo strelom vremena,
  • 3:46 - 3:48
    razliku između prošlosti i budućnosti.
  • 3:48 - 3:50
    Svaka razlika
  • 3:50 - 3:52
    između prošlosti i budućnosti
  • 3:52 - 3:54
    postoji jer se entropija povećava -
  • 3:54 - 3:57
    to što se sećate prošlosti, ali ne i budućnosti.
  • 3:57 - 4:00
    To što se rađamo, živimo i umiremo,
  • 4:00 - 4:02
    uvek tim redom,
  • 4:02 - 4:04
    je zato što se entropija povećava.
  • 4:04 - 4:06
    Boltcman je objasnio da ako se krene od niske entropije,
  • 4:06 - 4:08
    prirodno je da se ona povećava.
  • 4:08 - 4:11
    zato što postoji više načina da se postigne visoka entropija.
  • 4:11 - 4:13
    Ali nije objasnio
  • 4:13 - 4:16
    zašto je entropija niska na početku.
  • 4:16 - 4:18
    To što je entropija svemira bila niska
  • 4:18 - 4:20
    odražava činjenicu
  • 4:20 - 4:22
    da je rani svemir bio vrlo, vrlo gladak.
  • 4:22 - 4:24
    Hteli bismo to da razumemo.
  • 4:24 - 4:26
    To je posao nas kosmologa.
  • 4:26 - 4:28
    Nažalost, to je problem
  • 4:28 - 4:30
    kome smo posvetili malo pažnje.
  • 4:30 - 4:32
    On nije jedna od prvih stvari koje biste čuli
  • 4:32 - 4:34
    ako biste pitali savremenog kosmologa,
  • 4:34 - 4:36
    "Koje probleme pokušavamo da rešimo?"
  • 4:36 - 4:38
    Jedan od ljudi koji je shvatio da je ovo problem
  • 4:38 - 4:40
    je bio Ričard Fejnman.
  • 4:40 - 4:42
    Pre 50 godina, održao je niz različitih predavanja.
  • 4:42 - 4:44
    Držao je popularna predavanja
  • 4:44 - 4:46
    koja su postala "Lik fizičkog zakona".
  • 4:46 - 4:48
    Držao je predavanja studentima na Kalteku
  • 4:48 - 4:50
    koja su postala "Fejnmanova predavanja o fizici."
  • 4:50 - 4:52
    Držao je predavanja diplomcima na Kalteku
  • 4:52 - 4:54
    koja su postala "Fejnmanova predavanja o gravitaciji"
  • 4:54 - 4:57
    U svim tim knjigama, tim nizovima predavanja,
  • 4:57 - 4:59
    naglašavao je ovu zagonetku:
  • 4:59 - 5:02
    zašto je mali svemir imao tako nisku entropiju?
  • 5:02 - 5:04
    I rekao je, neću imitirati akcenat:
  • 5:04 - 5:07
    "Iz nekog razloga, svemir je u jednom trenutku,
  • 5:07 - 5:10
    imao vrlo nisku entropiju u odnosu na njegovu energiju,
  • 5:10 - 5:12
    i od tada entropija se uvećala.
  • 5:12 - 5:15
    Strela vremena se ne može u potpunosti razumeti
  • 5:15 - 5:18
    dok se misterija o početku istorijie svemira
  • 5:18 - 5:20
    ne svede
  • 5:20 - 5:22
    sa nagađanja na razumevanje".
  • 5:22 - 5:24
    To je naš posao.
  • 5:24 - 5:26
    To je bilo pre 50 godina. Vi mislite:
  • 5:26 - 5:28
    "Sigurno smo do sada shvatili."
  • 5:28 - 5:30
    Nije istina da smo do sada shvatili.
  • 5:30 - 5:32
    Problem je postao i teži,
  • 5:32 - 5:34
    umesto da postane lakši,
  • 5:34 - 5:36
    jer smo 1998. godine
  • 5:36 - 5:39
    saznali nešto ključno o svemiru što nismo znali ranije.
  • 5:39 - 5:41
    Saznali smo da on ubrzava.
  • 5:41 - 5:43
    Širenje je samo jedna karakteristika svemira.
  • 5:43 - 5:45
    Pogledajte galaksiju i ona će se udaljavati.
  • 5:45 - 5:47
    Pogledajte je opet za milijardu godina,
  • 5:47 - 5:50
    i udaljavaće se još brže.
  • 5:50 - 5:53
    Pojedine galaksije ubrzavaju od nas sve brže i brže.
  • 5:53 - 5:55
    Zato kažemo da svemir ubrzava.
  • 5:55 - 5:57
    Za razliku od niske entropije ranog svemira,
  • 5:57 - 5:59
    iako ne znamo odgovor na ovo pitanje,
  • 5:59 - 6:01
    bar imamo dobru teoriju koja ga objašnjava,
  • 6:01 - 6:03
    pod uslovom da je tačna,
  • 6:03 - 6:05
    a to je teorija o tamnoj energiji.
  • 6:05 - 6:08
    To je ideja da sam prazan prostor ima energiju.
  • 6:08 - 6:11
    U svakom kubnom centrimetru svemira,
  • 6:11 - 6:13
    bilo da ima nečega ili nema,
  • 6:13 - 6:15
    bilo da ima čestica, materije, radijacije ili bilo čega,
  • 6:15 - 6:18
    ipak ima energije, čak i u samom prostoru.
  • 6:18 - 6:20
    I ta energija, kako Ajnštajn tvrdi,
  • 6:20 - 6:23
    gura svemir.
  • 6:23 - 6:25
    To je trajni impuls
  • 6:25 - 6:27
    koji je udaljio galksije jednu od druge.
  • 6:27 - 6:30
    Jer se tamna energija, za razliku materije ili radijacije,
  • 6:30 - 6:33
    ne razređuje kako se svemir širi.
  • 6:33 - 6:35
    Količina energije u svakom kubnom centimetru
  • 6:35 - 6:37
    ostaje ista,
  • 6:37 - 6:39
    iako svemir postaje sve veći i veči.
  • 6:39 - 6:42
    Ovo je od bitnog značaja
  • 6:42 - 6:45
    za ono što će svemir raditi ubuduće.
  • 6:45 - 6:47
    Kao prvo, svemir će se večno širiti.
  • 6:47 - 6:49
    Kada sam ja bio vaših godina
  • 6:49 - 6:51
    nismo znali šta će svemir uraditi.
  • 6:51 - 6:54
    Neki su mislili da će se svemir urušiti u budućnosti.
  • 6:54 - 6:56
    Ajnštajnu se sviđala ta ideja.
  • 6:56 - 6:59
    Ali ako postoji tamna energija, i ako je trajna,
  • 6:59 - 7:02
    svemir će se prosto širiti zauvek i uvek.
  • 7:02 - 7:04
    To traje već 14 milijardi godina,
  • 7:04 - 7:06
    100 milijardi psećih godina,
  • 7:06 - 7:09
    ali i beskonačan broj godina u budućnosti.
  • 7:09 - 7:12
    U međuvremenu, za sve namere i svrhe,
  • 7:12 - 7:14
    svemir nama deluje ograničeno.
  • 7:14 - 7:16
    Svemir je možda konačan ili beskonačan,
  • 7:16 - 7:18
    ali pošto ubrzava,
  • 7:18 - 7:20
    postoje delovi koje ne možemo da vidimo,
  • 7:20 - 7:22
    i nikada ih nećemo videti.
  • 7:22 - 7:24
    Imamo pristup ograničenom delu svemira,
  • 7:24 - 7:26
    koji je okružen horizontom.
  • 7:26 - 7:28
    Tako da, iako se vreme večno pruža,
  • 7:28 - 7:30
    svemir je za nas ograničen.
  • 7:30 - 7:33
    Na kraju, prazan svemir ima temperaturu.
  • 7:33 - 7:35
    Sedamdesetih godina Stiven Hoking nam je rekao,
  • 7:35 - 7:37
    da crna rupa, iako mislite da je crna,
  • 7:37 - 7:39
    zapravo emituje radijaciju,
  • 7:39 - 7:41
    kada uzmete u obzir kvantnu mehaniku
  • 7:41 - 7:44
    Zakrivljenost vremena i prostora oko crne rupe,
  • 7:44 - 7:47
    stvara fluktuacije kvantne mehanike
  • 7:47 - 7:49
    i crna rupa emituje radijaciju.
  • 7:49 - 7:52
    Jako sličan proračun Hokinga i Garija Gibonsa
  • 7:52 - 7:55
    je pokazao, da ako ima tamne energije u praznom prostoru,
  • 7:55 - 7:58
    onda ceo svemir isijava.
  • 7:58 - 8:00
    Energija praznog prostora
  • 8:00 - 8:02
    stvara kvantne fluktuacije.
  • 8:02 - 8:04
    I iako će svemir trajati večno,
  • 8:04 - 8:07
    i obična materija i radijacija će se razrediti,
  • 8:07 - 8:09
    uvek će biti neke radijacije,
  • 8:09 - 8:11
    nekih termalnih fluktuacija,
  • 8:11 - 8:13
    čak i u praznom prostoru.
  • 8:13 - 8:15
    Dakle to znači
  • 8:15 - 8:17
    da je svemir kao kutija gasa
  • 8:17 - 8:19
    koja večno traje.
  • 8:19 - 8:21
    Dakle šta to implicira?
  • 8:21 - 8:24
    Implikacije je proučavao Boltcman u 19. veku.
  • 8:24 - 8:27
    Rekao je da se entropija povećava
  • 8:27 - 8:29
    jer postoji mnogo više načina
  • 8:29 - 8:32
    da svemir ima visoku neko nisku entropiju.
  • 8:32 - 8:35
    Ali to je izjava o verovatnoći.
  • 8:35 - 8:37
    Verovatno će se povećati,
  • 8:37 - 8:39
    i verovatnoća je ogromna.
  • 8:39 - 8:41
    O tome ne brinite -
  • 8:41 - 8:45
    da će se vazduh u sobi skupiti u jednom delu i ugušiti nas.
  • 8:45 - 8:47
    To je vrlo malo verovatno.
  • 8:47 - 8:49
    Osim ako bi zaključali vrata
  • 8:49 - 8:51
    i držali nas ovde bukvalno zauvek,
  • 8:51 - 8:53
    to bi se desilo.
  • 8:53 - 8:55
    Sve što je moguće
  • 8:55 - 8:58
    svaki mogući sklop molekula u ovoj sobi,
  • 8:58 - 9:00
    će se vremenom ostvariti.
  • 9:00 - 9:03
    Bolcman je rekao, počnimo od svemira
  • 9:03 - 9:05
    koji je bio u termalnoj ravnoteži.
  • 9:05 - 9:08
    Nije znao za Veliki prasak i širenje svemira.
  • 9:08 - 9:11
    Mislio je da je Njutn objasnio prostor i vreme -
  • 9:11 - 9:13
    da su apsolutni; da jednostavno postoje večno.
  • 9:13 - 9:15
    Njegova ideja o prirodnom svemiru
  • 9:15 - 9:18
    je ona gde su molekuli vazduha jednako raspoređeni svuda -
  • 9:18 - 9:20
    molekuli svega.
  • 9:20 - 9:23
    Ali ako ste Bolcman, znate da ako dovoljno čekate,
  • 9:23 - 9:26
    nasumične fluktuacije tih molekula
  • 9:26 - 9:28
    će ih povremeno dovesti
  • 9:28 - 9:30
    u sklopove sa niskom entropijom.
  • 9:30 - 9:32
    I naravno, po prirodnom toku,
  • 9:32 - 9:34
    oni će se ponovo raširiti.
  • 9:34 - 9:36
    Nije da se entropija mora uvek uvećavati -
  • 9:36 - 9:39
    fluktuacije mogu imati nižu entropiju,
  • 9:39 - 9:41
    organizovanije situacije.
  • 9:41 - 9:43
    Ako je to tačno,
  • 9:43 - 9:45
    Bolcman je onda izmislio
  • 9:45 - 9:47
    dve vrlo savremene ideje -
  • 9:47 - 9:50
    multiverzum i antropički princip.
  • 9:50 - 9:52
    On kaže da je problem sa termalnom ravnotežom
  • 9:52 - 9:54
    što mi ne možemo da živimo u njoj.
  • 9:54 - 9:57
    Sećate se, sam život zavisi od strele vremena.
  • 9:57 - 9:59
    Ne bismo mogli da obrađujemo informacije,
  • 9:59 - 10:01
    razvijamo se, hodamo i pričamo,
  • 10:01 - 10:03
    da živimo u termalnoj ravnoteži.
  • 10:03 - 10:05
    Ako zamislite veoma veliki svemir,
  • 10:05 - 10:07
    beskonačno veliki svemir,
  • 10:07 - 10:09
    sa česticama koje nasumično naleću jedna na drugu,
  • 10:09 - 10:12
    povremeno će biti malih fluktuacija u stanjima sa niskom entropijom
  • 10:12 - 10:14
    koje će se onda ponovo opustiti.
  • 10:14 - 10:16
    Ali će takođe biti velikih fluktuacija.
  • 10:16 - 10:18
    Povremeno, nastaće planeta
  • 10:18 - 10:20
    ili zvezda ili galaksija
  • 10:20 - 10:22
    ili sto milijardi galaksija.
  • 10:22 - 10:24
    I Bolcman kaže,
  • 10:24 - 10:27
    živećemo samo u delu multiverzuma,
  • 10:27 - 10:30
    u delu tog beskonačno velikog skupa fluktuacija čestica
  • 10:30 - 10:32
    gde je život moguć.
  • 10:32 - 10:34
    To je deo gde je entropija niska.
  • 10:34 - 10:37
    Možda je naš svemir samo jedna od onih stvari
  • 10:37 - 10:39
    koje se dešavaju s vremena na vreme.
  • 10:39 - 10:41
    Vaš domaći zadatak
  • 10:41 - 10:43
    je da dobro razmislite o ovome i šta to znači.
  • 10:43 - 10:45
    Karl Sagan je jednom rekao,
  • 10:45 - 10:47
    "da biste napravili pitu sa jabukama,"
  • 10:47 - 10:50
    prvo morate izumiti svemir".
  • 10:50 - 10:52
    Ali nije bio u pravu.
  • 10:52 - 10:55
    Po Bolcmanovom scenariju, ako hoćete da napravite pitu sa jabukama,
  • 10:55 - 10:58
    samo čekate nasumično kretanje atoma
  • 10:58 - 11:00
    da vam napravi pitu.
  • 11:00 - 11:02
    To će se desiti mnogo češće
  • 11:02 - 11:04
    nego da vam nasumično kretanje atoma
  • 11:04 - 11:06
    napravi voćnjak jabuka
  • 11:06 - 11:08
    i malo šećera i pećnicu
  • 11:08 - 11:10
    i onda vam napravi pitu.
  • 11:10 - 11:13
    Dakle ovaj scenario pravi predviđanja.
  • 11:13 - 11:15
    A, ona kažu
  • 11:15 - 11:18
    da su fluktuacije koje nas sačinjavaju minimalne.
  • 11:18 - 11:21
    Čak i ako zamislite da soba u kojoj smo sada
  • 11:21 - 11:23
    postoji i da je stvarna i da smo tu,
  • 11:23 - 11:25
    i imamo ne samo naša sećanja,
  • 11:25 - 11:27
    već i utisak da napolju postoji nešto
  • 11:27 - 11:31
    zvano Kaltek i Sjedinjene Države i Mlečni Put,
  • 11:31 - 11:34
    mnogo je lakše da ti utisci nasumično fluktuiraju u vaš mozak
  • 11:34 - 11:36
    nego da zapravo nasumično fluktuiraju
  • 11:36 - 11:39
    u Kaltek, Sjedinjene Države i galaksiju.
  • 11:39 - 11:41
    Dobra vest je
  • 11:41 - 11:44
    da, stoga, ovaj scenario ne radi, nije tačan.
  • 11:44 - 11:47
    Ovaj scenario predviđa da bismo trebali da budemo minimalne fluktuacije.
  • 11:47 - 11:49
    Čak i ako izostavite našu galaksiju,
  • 11:49 - 11:51
    nećete dobiti sto milijardi drugih galaksija.
  • 11:51 - 11:53
    A, Fejnman je razumeo i ovo.
  • 11:53 - 11:57
    Rekao je, "Od pretpostavke da je svet fluktuacija,
  • 11:57 - 11:59
    sva predviđanja govore,
  • 11:59 - 12:01
    da ako pogledamo deo sveta koji nismo ranije videli,
  • 12:01 - 12:03
    on će biti pomešan, a ne kao deo koji smo upravo videli -
  • 12:03 - 12:05
    visoka entropija.
  • 12:05 - 12:07
    Ako je naš red posledica fluktuacije,
  • 12:07 - 12:09
    očekivali bismo red samo tamo gde smo ga već primetili.
  • 12:09 - 12:13
    Dakle zaključujemo da svemir nije fluktuacija".
  • 12:13 - 12:16
    To je dobro. Pitanje je onda šta je pravi odgovor?
  • 12:16 - 12:18
    Ako svemir nije fluktuacija,
  • 12:18 - 12:21
    zašto je rani svemir imao nisku entropiju?
  • 12:21 - 12:24
    I voleo bih da vam kažem odgovor, ali nestaje mi vremena.
  • 12:24 - 12:26
    (smeh)
  • 12:26 - 12:28
    Ovo je svemir o kojem vam mi pričamo,
  • 12:28 - 12:30
    nasuprot svemiru koji zaista postoji.
  • 12:30 - 12:32
    Upravo sam vam pokazao ovu sliku.
  • 12:32 - 12:34
    Svemir se širi otprilike proteklilh 10 milijardi godina
  • 12:34 - 12:36
    Hladi se.
  • 12:36 - 12:38
    Ali znamo dovoljno o budućnosti svemira
  • 12:38 - 12:40
    da bismo rekli mnogo više.
  • 12:40 - 12:42
    Ako tamna energija ostaje prisutna,
  • 12:42 - 12:45
    zvezde oko nas će potrošiti svoje nuklearno gorivo i ugasiće se.
  • 12:45 - 12:47
    Urušiće se u crne rupe.
  • 12:47 - 12:49
    Živećemo u svemiru
  • 12:49 - 12:51
    u kojem postoje smao crne rupe.
  • 12:51 - 12:55
    Taj svemir će trajati 10 na 100-ti godina -
  • 12:55 - 12:57
    mnogo duže od našeg malog svemira.
  • 12:57 - 12:59
    Budućnost je mnogo duža od prošlosti.
  • 12:59 - 13:01
    Ali čak ni crne rupe ne traju večno.
  • 13:01 - 13:03
    One će ispariti
  • 13:03 - 13:05
    i ostaće samo prazan prostor.
  • 13:05 - 13:09
    Taj prazan prostor u suštini traje večno.
  • 13:09 - 13:12
    Ipak, primetićete, pošto prazan prostor emituje radijaciju,
  • 13:12 - 13:14
    zapravo postoje termalne fluktuacije,
  • 13:14 - 13:16
    i ciklus se ponavalja;
  • 13:16 - 13:18
    sve moguće različite kombinacije
  • 13:18 - 13:21
    stepena slobode koji postoje u praznom prostoru.
  • 13:21 - 13:23
    Dakle, iako svemir traje večno,
  • 13:23 - 13:25
    postoji samo ograničen broj stvari
  • 13:25 - 13:27
    koje mogu da se dese u njemu.
  • 13:27 - 13:29
    Sve se dešavaju tokom vremenskog perioda
  • 13:29 - 13:32
    koji iznosi 10 na 10-ti na 120-ti godina.
  • 13:32 - 13:34
    Dakle, evo dva pitanja za vas.
  • 13:34 - 13:37
    Prvo: ako svemir traje 10 na 10-ti na 120-ti godina,
  • 13:37 - 13:39
    zašto se rađamo
  • 13:39 - 13:42
    u njegovih prvih 14 milijardi godina,
  • 13:42 - 13:45
    u toplom, prijatnom odsjaju Velikog praska?
  • 13:45 - 13:47
    Zašto nismo u praznom prostoru?
  • 13:47 - 13:49
    Možda kažete, "Pa tamo ništa ne može da živi",
  • 13:49 - 13:51
    ali to nije tačno.
  • 13:51 - 13:53
    Možete biti nasumična fluktuacija iz ništavila.
  • 13:53 - 13:55
    Zašto niste?
  • 13:55 - 13:58
    Eto vam još domaćeg zadatka.
  • 13:58 - 14:00
    Kao što rekoh, ja zapravo ne znam odgovor.
  • 14:00 - 14:02
    Daću vam moj omiljeni scenario.
  • 14:02 - 14:05
    Ili je to tek tako. Ne postoji objašnjenje.
  • 14:05 - 14:07
    To je okrutna činjenica o svemiru
  • 14:07 - 14:10
    koju treba da prihvatite i ne postavljate pitanja.
  • 14:11 - 14:13
    Ili možda Veliki prasak
  • 14:13 - 14:15
    nije početak svemira.
  • 14:15 - 14:18
    Jaje, nepolomljeno jaje, je sklop niske entropije,
  • 14:18 - 14:20
    a ipak, kada otvorimo frižider,
  • 14:20 - 14:22
    ne pomislimo, "Kako je čudno da se nađe
  • 14:22 - 14:24
    ovaj sklop sa niskom entropijom u mom frižideru".
  • 14:24 - 14:27
    To je zato što jaje nije zatvoren sistem;
  • 14:27 - 14:29
    nastaje iz kokoške.
  • 14:29 - 14:33
    Možda svemir nastaje iz svemirske kokoške.
  • 14:33 - 14:35
    Možda postoji nešto što prirodnim putem,
  • 14:35 - 14:38
    kroz rast zakona fizike,
  • 14:38 - 14:40
    stvara svemir poput našeg
  • 14:40 - 14:42
    u sklopovima niske entropije.
  • 14:42 - 14:44
    Ako je to tačno, desilo bi se više puta;
  • 14:44 - 14:47
    bili bismo deo mnogo većeg multiverzuma.
  • 14:47 - 14:49
    To je moj omiljeni scenario.
  • 14:49 - 14:52
    Organizatori su me zamolili da završim sa hrabrim nagađanjem.
  • 14:52 - 14:54
    Moje hrabro nagađanje
  • 14:54 - 14:57
    je da će me istorija potpuno opravdati.
  • 14:57 - 14:59
    I da će za 50 godina,
  • 14:59 - 15:02
    sve moje lude ideje biti prihvaćene kao istine
  • 15:02 - 15:05
    od strane naučnih i ostalih udruženja.
  • 15:05 - 15:07
    Svi ćemo verovati da je naš mali svemir
  • 15:07 - 15:10
    samo mali deo mnogo većeg multiverzuma.
  • 15:10 - 15:13
    I još bolje, razumećemo se šta se desilo sa Velikim praskom
  • 15:13 - 15:15
    u pogledu teorije
  • 15:15 - 15:17
    koju ćemo moći da poredimo sa opažanjima.
  • 15:17 - 15:19
    To je predviđanje. Možda grešim.
  • 15:19 - 15:21
    Ali razmišljali smo kao ljudska rasa
  • 15:21 - 15:23
    o tome kakav je bio svemir,
  • 15:23 - 15:26
    zašto je postao i ostao kakav jeste tokom mnogo, mnogo godina.
  • 15:26 - 15:29
    Uzbudljivo je pomisliti da ćemo jednom konačno saznati odgovor.
  • 15:29 - 15:31
    Hvala vam.
  • 15:31 - 15:33
    (aplauz)
Title:
Davno vreme i nagoveštaj multiverzuma
Speaker:
Sean Carroll
Description:

U okviru TEDxCaltech, kosmolog Šon Kerol se hvata u koštac -- na zabavnom i inspirativnom putovanju kroz prirodu vremena i svemira -- sa naizgled jednostavnim pitanjem: zašto vreme uopšte postoji? Mogući odgovori ukazuju na iznenađujući pogled na prirodu svemira i našeg mesta u njemu.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
15:34
TED Translators admin edited Serbian subtitles for Distant time and the hint of a multiverse
Ivana Korom edited Serbian subtitles for Distant time and the hint of a multiverse
Ivana Korom edited Serbian subtitles for Distant time and the hint of a multiverse
Slavko Despotović added a translation

Serbian subtitles

Revisions Compare revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.